Российское общество Вудхауза
English English | Новости сайта | Конкурс переводов | Форум | О сайте | Контакты
Поиск:    
Конкурс переводов - Тур 46 (июнь-июль 2005 г.)
Главная / Конкурс переводов / Архив конкурса переводов / Конкурс переводов - Тур 46 (июнь-июль 2005 г.)

Отрывок

AN IMPORTANT ENGAGEMENT

Historians, when they come to deal with the opening years of the twentieth century, will probably call this the Music-Hall Age. At the time of the great invasion the music-halls dominated England. Every town and every suburb had its Hall, most of them more than one. The public appetite for sight-seeing had to be satisfied somehow, and the music-hall provided the easiest way of doing it. The Halls formed a common place on which the celebrity and the ordinary man could meet. If an impulsive gentleman slew his grandmother with a coal-hammer, only a small portion of the public could gaze upon his pleasing features at the Old Bailey. To enable the rest to enjoy the intellectual treat, it was necessary to engage him, at enormous expense, to appear at a music-hall. There, if he happened to be acquitted, he would come on the stage, preceded by an asthmatic introducer, and beam affably at the public for ten minutes, speaking at intervals in a totally inaudible voice, and then retire; to be followed by some enterprising lady who had endeavoured, unsuccessfully, to solve the problem of living at the rate of ten thousand a year on an income of nothing, or who had performed some other similarly brainy feat.

It was not till the middle of September that anyone conceived what one would have thought the obvious idea of offering music-hall engagements to the invading generals.

The first man to think of it was Solly Quhayne, the rising young agent. Solly was the son of Abraham Cohen, an eminent agent of the Victorian era. His brothers, Abe Kern, Benjamin Colquhoun, Jack Coyne, and Barney Cowan had gravitated to the City; but Solly had carried on the old business, and was making a big name for himself. It was Solly who had met Blinky Bill Mullins, the prominent sand-bagger, as he emerged from his twenty years' retirement at Dartmoor, and booked him solid for a thirty-six months' lecturing tour on the McGinnis circuit. It was to him, too, that Joe Brown, who could eat eight pounds of raw meat in seven and a quarter minutes, owed his first chance of displaying his gifts to the wider public of the vaudeville stage.

The idea of securing the services of the invading generals came to him in a flash.

"S'elp me!" he cried. "I believe they'd go big; put 'em on where you like."

Solly was a man of action. Within a minute he was talking to the managing director of the Mammoth Syndicate Halls on the telephone. In five minutes the managing director had agreed to pay Prince Otto of Saxe-Pfennig five hundred pounds a week, if he could be prevailed upon to appear. In ten minutes the Grand Duke Vodkakoff had been engaged, subject to his approval, at a weekly four hundred and fifty by the Stone-Rafferty circuit. And in a quarter of an hour Solly Quhayne, having pushed his way through a mixed crowd of Tricky Serios and Versatile Comedians and Patterers who had been waiting to see him for the last hour and a half, was bowling off in a taximeter-cab to the Russian lines at Hampstead.

General Vodkakoff received his visitor civilly, but at first without enthusiasm. There were, it seemed, objections to his becoming an artiste. Would he have to wear a property bald head and sing songs about wanting people to see his girl? He didn't think he could. He had only sung once in his life, and that was twenty years ago at a bump-supper at Moscow University. And even then, he confided to Mr. Quhayne, it had taken a decanter and a-half of neat vodka to bring him up to the scratch.

The agent ridiculed the idea.

"Why, your Grand Grace," he cried, "there won't be anything of that sort. You ain't going to be starred as a _comic_. You're a Refined Lecturer and Society Monologue Artist. 'How I Invaded England,' with lights down and the cinematograph going. We can easily fake the pictures."

The Grand Duke made another objection.

"I understand," he said, "it is etiquette for music-hall artists in their spare time to eat--er--fried fish with their fingers. Must I do that? I doubt if I could manage it."

Mr Quhayne once more became the human semaphore.

"S'elp me! Of course you needn't! All the leading pros, eat it with a spoon. Bless you, you can be the refined gentleman on the Halls same as anywhere else. Come now, your Grand Grace, is it a deal? Four hundred and fifty chinking o'Goblins a week for one hall a night, and press-agented at eight hundred and seventy-five. S'elp me! Lauder doesn't get it, not in England."

The Grand Duke reflected. The invasion has proved more expensive than he had foreseen. The English are proverbially a nation of shopkeepers, and they had put up their prices in all the shops for his special benefit. And he was expected to do such a lot of tipping. Four hundred and fifty a week would come in uncommonly useful.

"Where do I sign?" he asked, extending his hand for the agreement.

* * * * *

Five minutes later Mr. Quhayne was urging his taxidriver to exceed the speed-limit in the direction of Tottenham.

Участники

  • Alimetdinov Rinat
  • vega
  • Olivia
  • ffinch-ffarrowmere
  • М.Холл
  • Лилиана

Переводы

Победитель

не выявлен

Рецензия

Призовых мест в этот раз нет. Грустно, но факт: ни один из конкурсантов даже
не понял отрывка целиком. Надо признать, текст и впрямь содержал некоторые
неожиданные повороты, тем не менее я тоже рассказа целиком не читала, и могу
подтвердить: его можно понять и без контекста. Складывается впечатление, что
конкурсанты (по крайней мере часть) вообще не читают отрывок целиком, прежде
чем взяться за перевод, и переводят каждую фразу как нечто самостоятельное,
даже не пытаясь осознать общую картину. Скажем, у vega и Оливии текст в
целом и покрасивее, и поостроумнее, чем у других, но vega вообще не поняла,
что речь идет о немецко-русской оккупации Англии, а Оливия выдала
бессмертного псалмопевца. А жалко - текст, не очень характерный для
Вудхауза, несколько фельетонный, давал переводчику возможность порезвиться,
которой никто так и не воспользовался. Итак, не буду разбирать каждый текст
в отдельности, пройдусь по отрывкам в общем, стараясь не повторять, то, что
уже сказала deicu в форуме.

Итак, начнём с названия:
ВАЖНОЕ ПРИВЛЕЧЕНИЕ; Важная встреча; Серьезный ангажемент; ВАЖНАЯ ВСТРЕЧА;
Важный ангажемент
По поводу слова "привлечение", могу лишь повторить вслед за deicu - не знаю,
смеяться или плакать. Только Оливия и Лилиана вспомнили слово ангажемент, и
только Оливия назвала его серьёзным. Плохо представляю, как слово важный
согласуется со словом ангажемент.

Великое завоевание, великое нашествие, грандиозное вторжение, Великое
вторжение; Лилиана и vega вообще не поняли.
Великие завоевания, вторжение, нашествие - ну, может быть. Хотя, при всей
моей нелюбви к иностранным словам, куда более во времени были "интервенция"
или "оккупация" - ну не про татаро-монгольское же нашествие речь, и не о
вторжении Вильгельма Завоевателя. Каким образом вторжения может быть
грандиозным - убейте, не понимаю.
Насчет холла без мюзик уже написала deicu, но вот, например, vega ухитрилась
в одном абзаце из четырёх строк четыре раза написать "мюзик-холл"- такого в
техническом-то переводе делать нельзя.
"Холлы образовывали привычное место, где могли встретиться знаменитость и
обычный человек; Чаще всего, именно в мюзик-холлах людям показывали
знаменитостей. Они сформировали новый тип общественного места, в котором
могли пересечься пути знаменитостей и простых смертных. Здесь, на бойком
месте, герои дня стали доступны мелкой сошке. в этом общественном месте
обычные люди могли вволю поглазеть на знаменитостей. Именно там можно было
одновременно повстречать и персонажей светской хроники и простых
смертных". - Целый спектр: бессмыслица, упрощение, в котором потерян юмор,
канцелят и т.д. Единственный относительно приемлемый вариант - это где
поглазеть, хотя и он, прямо скажем, не фонтан.
Фразу про джентльмена, пристукнувшего бабушку, у меня нет даже сил
разбирать. Скажу только, что даже вполне правильный молоток для колки угля
мне тут не понравился. Не то чтобы так нельзя, но в данном случае сошел бы
любой тяжёлый бытовой предмет. Топор - уж больно по-нашенски, но почему бы
не кочерга?
Дальше порадовали те, кто вспомнил слово конферансье.
Про дамочку - такой ужас, что тоже нет сил разбирать.
"генералов завоевателей; приезжих генералов; генералы вторгшихся армий,
генералы-оккупанты"; на этом фоне "вражеские генералы" - бальзам на душу.
Если бы они еще были военачальники:
Абрахам Кохен, Абрахам Коэн (2 раза), Авраам Коэн (2 раза), Эбрахэм Кохен.
Половина не поняла шутки, вторая половина убоялась её неполиткоректности?
Если юмор в том, что каждый из сыновей еврейского папы стал писать свою
фамилию на английский манер (при том, что звучат они все практически
одинаково), надо было это дело вытягивать. Вытянуть трудно - в русском с
омофонностью дела много хуже, чем в английском. Но ведь на то вы и
переводчики! Если не вытягивается, хоть что-то осмысленное надо было на этом
месте написать. Сильно не задумываюсь, могу предложить такой вариант
затыкания дыры: папа - Абрам Кац, сыновья Катс, Кэтс, Кэйтс и Кадс;
наверное, если напрячься, можно придумать и пооригинальнее.
Насчет Билла - на мой взгляд, в этом случае не было смысла цепляться за
мешочек с песком (который у кого-то превратился в мешок, а у кого-то и вовсе
незнамо во что). Вариант vega более-менее приемлемый, и всё-таки тут,
учитывая характер текста, я бы не стала держаться за букву, а назвала бы
его, ну хоть медвежатником.
С военачальниками вообще атас. Одна vega смогла написать слово пфенниг без
ошибки, зато не знала про Саксен-Кобургов и т.п. Великий князь Водкакофф
выглядит производным от "Вот каков!" а не от водки. Тут мне понравился
вариант vega - Водочников. Из обращений - "ваша великая светлость" и "ваша
высокосветлость" более или менее ничего, остальные просто замяли этот
вопрос.
Кто такие Серяне?
хорошее слово таксомотор - чуть ли не единственный проблеск во всём этом
мраке.
Я не вижу смысла разбирать текст до конца, лучше сразу выведу мораль:
переводя юмористический отрывок, нужно понять, что в нем смешно, и придумать
эти ударные места - без этого и браться не стоит.

KDM

Copyright Михаил Кузьменко (gmk), Российское общество Вудхауза © 1996-2023. Сайт основан 4 апреля 1996 года.